ПОЛИТИКА ЈЕ У СРБИЈИ ПОСТАЛА БИЗНИС
6.08.2015

Са председником Градске општине Палилула Бобаном Џунићем разговарала Маја Воденичарски

Године у политици донеле су пуно тога што човек не очекује... Уђеш потпуно чистих намера а наиђеш на зид неразумевања...тако о политици данас говори председник Градске општине Палилула Бобан Џунић. А ми смо хтели да откријемо зашто овај успешан нишки адвокат данас радије обилази градилишта него да у оделу ради у судници.

Откуд у политици, да ли га је на то натерало неко незадовољство у животу, жеља да се нешто промени или су једноставно данас  многи у политици па хајде и ја ћу...

„Синтеза свега помало...Незадовољство, жеља да променим много тога и чинило ми се да пуно ствари могу да променим у једном граду, међутим кад уђеш у све то... у политику и те воде ствари не изгледају баш тако како ти се на први поглед чинило, када те "скоцка" то окружење није лако...Често мораш да објасниш неке ствари а тај неко коме говориш не жели да разуме, то што објашњаваш. Ако возиш просечан ауто, зашто возиш баш тај...зашто не неки домаћи... Некад питам да ли би одговарало да се возимо у запрегама… али и онда би смо били на удару неких таблоида

ПолитикајеуСрбијипосталабизнис, многи који су ушли у политику ушли су из тог осећаја, да би могли боље да се испромовишу и на тај начин пробију, јер нису остварени као људи у својим приватним животима, ни у струци...јер оно што су школом завршили никако се не уклапа у садашњи посао, нису уважени у свом комшилуку, насељу, граду па су решили да кроз политику све то надокнаде.

Код мене је све то супротна ствар, у својој професији сам остварен, љубав према адвокатури наследио сам од свог покојног оца. Због политике сам остао без лиценце, јер је све исполитизовано, чак и Адвокатска комора а моја егзистенција након бављења политиком под великим је питањем. Али ја ћу своја права да браним ако треба и до Стразбура, јер какав бих ја адвокат био ако не могу сам себе да одбраним.“

Из ове тачке...Да ли је избор био прави бавити се увек у Србији неизвесном политиком или је боље било остати у сигурној адвокатури. Колико је ово за Вас прави пут?

„ Искрен да будем, када сам ушао у ове воде, нисам могао да знам шта ме све чека. Будете у тренутку одбачени као од мартинеле у билијару и ако не знате да се дочекате на ноге, онда се не зна у коју рупу упадате...јер ако нисте стабилни, јаки и сигурни у себе, онда сте мач у туђим рукама. Ја нисам такав човек, никад нисам био играчка и радим оно што мислим да је исправно. Не кажем да сам безгрешан али увек признам своју грешку, мада су то неке ситнице. Многи људи који раде у нишким институцијама и администрацији, уз дужно поштовање онима који поштено зарађују свој динар, не заслужује своје плате. Ја сам ушао из приватног посла у политику и мени је потпуно било страно то што се у овој свери живота дешава. Бројни људи су ту формално и само фигурирају.“

У великим пробелмима је држава, град, није време за лаке политичке поене, да ли је данашњим политичарима теже да раде свој посао или је онима пре Вас било лакше, било је мање проблема - нешто више пара. Како изгледа данас бавити се политиком?

„Свако време носи неко своје бреме. Били су ту ратови, санкције и вероватно је политичарима тада било тешко али мислим да је нама једнако тешко јер смо дошли на функције да се бавимо проблемима које смо наследили. Ја нисам човек који ће да седи у канцеларији и чека да се проблеми сами реше за то време примајући неку "апанажу". Ја сам врло енергичан човек и ако сам две деценије могао да живим од свог „заната“, наставићу и након бављења политиком да се бавим адвокатуром. Иако сам председник једне сиромашне општине која жели да учини нешто и за град и Републику, то ме не спречва да се борим. Уз подршку Европске уније, кроз ИПА програм прекограничне сарадње Бугарска – Србија, у општини Палилула реализујемо више пројеката и наставићемо тако. А да није ових активности и финансијске подршке ЕУ поставило би се питање да ли ми као  градска општина уопште постојимо. У Београду је формирана комисија за измену Статута града, како би се усагласиле и поделиле надлежности и општинске управе учиниле ефикаснијим. Ја сам тражио да се све то преслика и на Ниш али нисам наишао на одобравање, јер се неко осетио угроженим. Неки људи су залутали у овај посао и то на нивоу града. Има добрих и вредних људи али неки се једноставно нису снашли. Ја једва чекам и неке нове изборе, да се онда измеримо и покажемо, колико је ко урадио у свом мандату. Мени су “везане руке” у послу који обављам, јер су дата овлашћења веома мала. Можда се некоме чини да говорим из угла опозиционара али ја стварно желим да урадим нешто за свој град. Не истичем то што сам рођени Нишлија, јер свако је Нишлија ко живи у овом граду и мисли добро граду. Али, и даље сам убеђен, да на одговорним фукцијама у граду треба да буду способни и стручни људи. Ја бих другачије радио него што се сада ради у изврсној власти града.

Свакодневно на терену, у прилици је да саслуша мештане насеља које обилази, свако од њих има неки свој проблем а нас занима, шта људи траже од председника општине, шта им смета и шта они очекују...

„Велика су очекивања а мале су могућности. Мале су могућности јер када смо дошли на ове функције, у општинама и јавним предузећима је владао хаос. Велике рупе у буџету града и општина, велика задужења јавних предузећа. И када је требало да се све распетља ми смо били у проблему. Комунални проблеми локалних власти су приоритет. Не треба заборавити потребе образовања, здравства, културу, спорт, невладин сектор, али се зна шта је важно нашим грађанима. Ми смо у општини Палилула у првом мандату утврдили Стратегију развоја и тога се држимо. Мислим да град са општинама може другачије да функционише. Неки људи на вишим функцијама у граду могли су много више да ураде али то до сада нису. Некако “нишки фукционери” забораве да су Нишлије чим прођу наплатну рампу. Они не треба да су ту где јесу, зато што су најлепши већ да се боре за народ, да се боре против корупције..Да буду попут менаџера који ће довести инвеститоре. Годинама причамо о нашем индустријском опоравку и развоју, новим радним местима. Шта можемо ми на локалу конкретно учинити, да се стање квалтета живота наших грађана побољша?

И увек када причамо о инвеститорима и о проблемима, Нишлије кажу да са свим тим стварима не иде јер се у водећој странци у граду чланови партије не слажу најбоље и то је онда одраз лоше урађеног посла. Да ли те трзавице у нишком СНС-у дотичу општину Палилула, питамо председника општине.

„Једноставно ја нисам дозволио, да се “трзавице” прелију на општински ниво. Жао ми је што нисмо могли да урадимо више. Оволики централизам у граду није добар. Рецимо, велика финансијска средства могла су да уђу у буџет града по основу убирања разних такси, око рекламних паноа. Општинске службе радиле су тај посао много ефикасније и боље. Пунио се буџет, улагало у инвестиције и друге потребе грађана али због “централизма” сада то не иде. Због неефикасности рада Управе за финансије, убирање средстава само са ове позиције је знатно умањено.

Колико сте сигурни да је београдски рецепт добар за овај наш крај и колико је компликовано спровести га?

„Да сам на вишој функцији у граду ја сам сигуран да бих такав механизам спровео и верујте ми, када нешто намерим, ја то и урадим. Зато желим да окупим стручне људе да помогну око тог посла јер ја стручњаке не гурам од себе већ их позивам да заједно урадимо много више“.

Да сте први човек града шта је то прво што бисте Ви решили, шта је највећи проблем?

„Унапредио бих постојећи систем функционисања града, од Управа и служби, предузећа и установа па надаље. Градске општине би добиле веће надлежности, овлашћења али и одговорности. Мењање система није баш лако, нити популарно и једноставно. Није лако све спровести у дело. Потребан је добар план, окружење, ресурси. Овај застарели систем рада је можда био добар некада, данас, више не. Мора се мењати. Иницијатива коју је усвојила Скупштина Градске општине Палилула, од пре три године, за преношење већих  надлежности градским општинама у Нишу, нажалост, остала је у некој градској фиоци.“

Рејтинг премијера Александра Вучића у народу расте сваким даном али зато рејтинг странке СНС и њених политичара пада, како коментаришете ту појаву и колико ће бити тешко када за који месец дођу избори. Шта Ви очекујете од избора?

„Рејтинг Александра Вучића заиста из месец у месец расте. Активности, елан, енергија и све то што чини наш премијер је препознатљиво у народу. Рејтинг СНС је око 50 одсто али је далеко испод личног рејтинга премијера и наш задатак је да се потрудимо да се макар приближимо том рејтингу. Сви неспоразуми у странци и недисциплина функционера су и допринели да рејтинг падне. Наш Општински одбор СНС Палилула је некада био један од најјачих у Србији. У нашем одбору се знао ред, рад и дисциплина! Управо из тог одбора су потекли и неки садашњи функционери који воде странку у Нишу, па се надам да су некада нешто и научили. Ми смо били страначки војници, налоге странке смо поштовали. Битно је да одбор функционише као породица. Наравно да имате неслагања и у породици али се све то може реши. Било је и искључења, дисциплинских поступака јер је и то потребно. Наша СНС броји преко пола милиона чланова. Има ту и оних који су у странци из личних интереса. Ја нисам један од њих. Тренутни проблем који имам са адвокатрском лиценцом говори доста о томе За своја права и рад изборићу се у редовном поступку код надлежних судских инстанци. Нећу да кукам...борићу се! На то нас упућује и сам премијер Вучић“

Рејтинг, обавезе, проблеми и стална борба - све то боји живот председника нишке општине Палилула, али где је ту породица?
„Ако нешто трпи због мог бављења политиком и моје тренутне позиције то је свакако моја породица.“

Да ли имате грижу савест због тога, питање је наше.

„Да, имам и то је цена коју плаћам ја и моја породица. Ја сам у све ово ушао, негде сам кренуо и они све то разумеју и подржавају ме. Мало је тренутака за разоноду, сусрет са пријатељима. И када ми замери породица што је све тренутно овако постављено, замера ми због мог здравља, које је често нарушено напором, честим нервозама и стресом! “ потврђује Џунић."

Председник Џунић прећутао је и то да је његова мезимица успешан спортиста и да ниже успехе на многим такмичењима из простог разлога како би она била заштићена. Било је случајева када је била изложена претњама што се њему као оцу никако није свидело. Води се судски поступак против хулигана који су се дрзнули да мојој породици прете и да ми испред кућног прага манијаче. Надам се да ће тај првостепени поступак, који траје већ две године, коначно бити окончан а правда задовољена. То је цена бављења полиликом.. Али, он то неће дозволити...„Немојдаминекодирапородицу - тонијепаметнаствар! завршава Џунић овај разговор. (Фотографије Д.Видојковиц)